Iza mene je više od dvadeset godina profesionalnog, terapeutskog rada u državnim i privatnim institucijama u inostranstvu. Moj rad se nikada nije zadržao samo u granicama struke. Vodila sam timove, prenosila znanja studentima, bila deo sistema i promišljala ga iznutra. Upravo zato moj terapeutski rad nije izdvojen iz stvarnosti. On je njeno produbljeno lice.

Razumem ritam svakodnevice, odgovornosti i umora koji ne može da se „izanalizira“.

Moj rad sa ljudima dolazi iz spoja preciznosti, dugogodišnjeg kliničkog iskustva i dublje, pažljive prisutnosti — one koja ne traži definiciju, već istinu.

Moje lično iskustvo, zajedno sa hiljadama susreta u praksi, pokazalo mi je da iza simptoma i tegoba uvek postoji neispričana priča — emocija koja je ostala zarobljena, reč koja nikada nije izgovorena, ili potencijal koji nije smeo da se izrazi.

U tom prostoru počinje naš rad. Ne zaustavljamo se na simptomu, nego tražimo ono što ga drži. Gledamo prepreke , mesta gde se život zaustavio i odakle može ponovo da krene.